Skip to content Skip to navigation

OpenStax_CNX

You are here: Home » Content » UTICAJ STILOVA UČENJA NA OBLIKOVANJE I EFIKASNOST E-UČENJA

Navigation

Recently Viewed

This feature requires Javascript to be enabled.
 

UTICAJ STILOVA UČENJA NA OBLIKOVANJE I EFIKASNOST E-UČENJA

Module by: Muzafer Saračević. E-mail the author

Summary: U ovom radu su navedeni stilovi učenja, kao bitni psihološki faktori koji mogu uticati na oblikovanje i efikasnost e-učenja. Izabran je Kolbov model radi utvrđivanja uticaja stilova učenja na oblikovanje i efikasnost e-učenja. Pomenuti su stilovi učenja u okruženjima karakterističnim za e-učenje, gde je naveden Felder-Silverman model. U radu je takodje naveden način kako otkriti stil učenja i kako unaprediti stil u cilju postizanja što bolje efikasnosti e-učenja.

UTICAJ STILOVA UČENJA  NA OBLIKOVANJE I EFIKASNOST E-UČENJA

I UVOD

U ovom radu su navedeni stilovi učenja, kao bitni psihološki faktori koji mogu uticati na oblikovanje i efikasnost e-učenja. Izabran je Kolbov model radi utvrđivanja uticaja stilova učenja na oblikovanje i efikasnost e-učenja. Pomenuti su stilovi učenja u okruženjima karakterističnim za e-učenje, gde je naveden Felder-Silverman model. U radu je takodje naveden način kako otkriti stil učenja i kako unaprediti stil u cilju postizanja što bolje efikasnosti e-učenja.

II STILOVI UČENJA , OBLIKOVANJE I EFIKASNOST E-UČENJA

U pedagoškoj psihologiji  u  vezi sa učenjem,  nameću se problemi motivacije, kognitivnih stilova, inteligencije, socijalni i drugi faktori kao bitni činioci procesa učenja. Međutim, zbog prirode elektronskog učenja, faktori koji operišu  u prostoru izvan zidova klasične škole dobijaju nove vrednosti.

2.1 Pojam stilova u čenja

Stilove učenja moguće je definisati kao metode pomoću kojih svaka osoba usmerava se na nove i složene informacije, obrađuje ih, prerađuje u znanje, održava stečeno znanje i koristi ga. Prema Bjekić [2] "stil učenja je ustaljen i dominantan način prijema, obrade i upotrebe stimulusa/informacija u procesu učenja, a najprepoznatljiviji je u toku organizovanog učenja u nastavi; to je dominirajući način mentalnog predstavljanja i obrade sadržaja učenja" (Bjekić, 2007).

Termin stilovi učenja koristi se kao opis stavova i ponašanja koja određuju naše preferencije u učenju. Većina ljudi nije svesna koji im stil učenja odgovara, iako imaju ideju o tome da iz nekih aktivnosti i situacija uče uspešnije nego iz drugih. “Stil učenja” je koncept kojim se pokušavaju opisati načini kojima ljudi prikupljaju informacije o njihovom okruženju. Ljudi mogu učiti posmatranjem (vizuelno), slušanjem (auditorno) ,ili putem dodira kao i manipulacijom objekta (kinestetičko).

Stil učenja predstavlja način razmišljanja, obrade i razumevanja informacija. Budući da se percepcija spoljašnjih informacija odvija raznovrsno kod različitih osoba, ne postoji dominantni stil učenja. Stil učenja učenika zavisi od godina njegove starosti, od okolnosti pod kojima se uči, kao i od njegovih potreba. Škole obično obuhvataju auditorni način učenja (slušanje predavanja) kao i vizuelni na

in učenja (čitanja teksta). Tako da u slučaju da je učenik slab u bilo jednom od ova dva osnovna načina sticanja saznanja u školskim ustanovama, veoma je verovatno da

e u velikome zavisiti od svoje volje.

2.2 Model stilova učenja 

Prvi je osnovna četiri stila učenja predložio David Kolb, još 1984 godine. Po njemu to su: (1) Aktivisti, (2) Mislioci, (3) Teoretičari i (4) Pragmatičari. [6]

Ovaj model bazira se na četvoro-stepenom procesu učenja u kome: 

(1) neposredna i konkretna iskustva pružaju osnovu za 

(2) posmatranje i reflektovanje (mišljenje) koje se destiliše u 

(3) apstraktne koncepte proizvodeći nove implikacije za akciju koja može biti 

(4) aktivno testirana proizvodeći nova iskustva. 

Prosto rečeno, prva faza ovog ciklusa učenja jeste sticanje konkretnih iskustava, druga posmatranje i promišljanje tih iskustava, treća povezivanje tih iskustva sa širom bazom znanja učenika, dok je četvrta faza primena tih iskustava i sticanje novih [4]

Kolb-ov model procesa učenja daje početnu tačku za mnoge modele koji su izgradjeni stilovi učenja.

  • Aktivist najbolje uči kroz aktivnost. Ne odgovara na teoretske vežbe, nego traži praktična rešenja.
  • Reflekter najbolje uči kada može da sakupi i proceni nove informacije na miru. Voli da prati stvari iz daljine, i analizira šta drugi rade. Učenje mora biti meteričan proces i teško se prilagođava brzoj promeni.
  • Teoretičar najbolje uči rezonovanjem i izgradnjom logičkih modela. Postavlja pitanja, ekserimentiše i analizira stvari iz različitih uglova. Zaista mora da shvati stvari da bi bio zadovoljan.
  • Pragmatičar najbolje uči iz eksperimenata i kada se suoči sa teškim problemom i kada je uključen u mnogo akcija. Obično se ne trudi da duboko uđe u stvari, više voli da brzo odgovara.

Ova veza između stilova učenja i koraka-faza u procesu učenja ukazuje da će oni ljudi kojima recimo najviše odgovara sticanje neposrednih i konkretnih iskustava imati izraženu prvu fazu učenja, a kroz ostale faze će prolaziti brzo i površno. Ustvari većina ljudi preferira dva ili više stilova učenja, retko samo jedan. Kvalitetno učenje je kad se podjednako posvećujete svakoj od pomenutih faza učenja. To znači da u procesu učenja moramo primeniti metode učenja koji odgovaraju svakom od pomenutih stilova učenja.

Bez obzira na to koji stilovi učenja nam lično odgovaraju, poželjno je da stimulišemo korišćenje i onih stilova učenja koji nam ne prijaju. To znači da ako primetimo da jako volimo da eksperimentišemo, a malo da promišljamo šta radimo, treba koristiti oba i težiti ravnoteži. Naravno postoje i testovi za otkrivanje tipova ličnosti u odnosu na stilove učenja koji vam odgovaraju. Ove testove razvili su još 1986 Peter Honey i Alan Mumford. 

2.3 S tilovi učenja u okruženjima karakterističnim za e-učenje

Kroz dostupne tehnologije može se ostvariti podrška za različite stilove učenja. Individualne razlike među učenicima ogledaju se u tome kako učenici prihvataju i obrađuju informaciju (čime se bavi i što klasifikuje i Kolbov Inventar stilova učenja). Učenicima treba dati mogućnost da sami izaberu stil učenja, kao i komunikaciju sa nastavnikom i svojim kolegama. Ako učeniku okruženje, gde se izvodi e-učenje, ponudi dovoljan spektar raznorodnih e-materijala, on će vrlo brzo biti u situaciji da odredi svoj primarni stil učenja. Nove tehnologije podržavaju:

  • kodifikovanje i distribuciju učenja ,
  • just-in-time učenje i
  • e-učenje zaposlenih,

sa ciljem da se postigne nova individualna kompetentnost za “hvatanje” znanja i dokumentovanje posla usput, pakovanje sadržaja za različite stilove učenja, kulture i medije.

Organizacija obezbeđuje just-in-time učenje i e-učenje, koji menjaju klasično učenje u učionicama i omogućava “novo razmišljanje kojese obrće oko mreža znanja i zajednica prakse, sa novim softverskim aplikacijama za inteligentno kreiranje, deljenje i primenu znanja”.(Verna Allee, 2003)

Felder-Silverman model [9] opisuje svakog studenta u skladu sa četiri dimenzije stila učenja:

  • Aktivni i refleksivni stil učenja
  • Senzorni i intuitivni stil učenja
  • Vizuelni i verbalni stil učenja
  • Sekvencijalni i globalni stil učenja

Aktivni - Refleksivni  

Aktivni najbolje pamte i razumeju informacije tako što sa njima nešto rade, diskutujući ih ili objašnjavajući drugima. Refleksivni vole da o svemu prvo natenane razmisle. Aktivni kažu: ”Da probamo i vidimo kako funkcioniše”, a refleksivni: ”Da prvo o tome razmislimo”. Aktivni vole rad u timu, refleksivni rade samostalno.Svako od nas je i refleksivan i aktivan u određenom trenutku, s tim da nam više odgovara jedan od ova dva stila učenja. I ovde je potrebno uspostaviti ravnotežu. Ako uvek činite pre nego razmislite, uletećete u nevolje. Ako samo razmišljate nikad nećete uraditi ništa. 

Osećajni ( Senzorni) - Intuitivni  

Osećajni imaju naklonost ka učenju činjenica, intuitivni da otkrivaju mogućnosti i odnose. Osećajni vole uhodane već primenjivane metode i ne vole iznenađenja. Intuitivni vole inovacije i ne vole ponavljanje. Osećajni vole detalje i činjenice, intuitivni da razumeju koncepte i nove pojmove. Osećajni su praktičniji i pažljiviji, intuitivni su brži i inovativniji.I ovde je važno postići ravnotežu jer smo svi i jedno i drugo, u većoj ili manjoj meri. Ako smo previše osećajni suviše ćemo zavisiti od pamćenja i uobičajenih metoda, zanemarujući razumevanje odnosa i koncepata. Ako smo suviše intuitivni izostavićemo važne detalje ili načiniti greške u proračunu. 

Vizuelni – Verbalni

  Vizuelni pamte bolje ono što vide, slike, grafikone, dijagrame. Verbalni razumeju više iz izgovorenih reči i pisanih objašnjenja. Međutim svako bolje uči kad je informacija predstavljena i vizuelno i verbalno. Smatra se da je većina ljudi vizuelnog tipa, dok je nažalost većina materijala za učenje mahom verbalnog tipa (sa jako malo slika i ilustracija). Vizuelni tip predstavlja verbalni materijal u obliku mape i povežite ključne detalje linijama na mapi (nacrtajte algoritam). Verbalni tip opisuje rezime vizuelnog materijala svojim sopstvenim rečima. 

Sekvencijalni – Globalni

 Sekvencijalni postižu razumevanje linearnim koracima, gde su oni logički povezani. Globalni su skloni učenju u skokovima, apsorbujući materijal slučajno dok u trenutku ne uvide veze. Sekvencijalni prate sled logičkih koraka u rešavanju problema, globalni su u stanju da ih veoma brzo reše kad shvate celinu, ali često imaju problem da objasne kako su do rešenja došli. Globalni učenik prvo sagleda celinu da bi onda razumeo detalje. Sekvencijalni učenik primljene informacije povezuje sa prethodnim znanjem. 

2.4 Uticaj na oblikovanje i efikasnost e-učenja

Priča o stilovima učenja važna je da bi razumeli koliko je važno biti sveobuhvatan u kreiranju programa edukacije. Gotovo sigurno je da ćemo uvek imati učenike kojima odgovaraju različiti stilovi učenja. To znači da u procesu učenja moramo koristiti metode koje odgovaraju većini ovih raznovrsnih stilova. Tek kad kreirate pravu ravnotežu znaćete da će program edukacije imati efekta, da će rezultat procesa učenja biti željena promena stanja svesti učenika.

Mora se voditi računa o različitim stilovima učenja koje učenici sprovode, kao i organizacijsko-tehničkim mogućnostima koje su na raspolaganju i raspoloživim resursima pri e-učenju. Uzevši u obzir i opterećenje kojem su učenici izloženi tokom e-učenja, sve se to odražava na efikasnost e-učenja određenog predmeta koji se izučava.

            Prema (Reference Guide for Instructional Design and Development, 2001) [3], planiranje nastave se odvija u sledećim koracima:

1)    procena obrazovnih i nastavnih potreba;

2)    analiza učenika (karakteristika, postignuća itd.);

3)    definisanje ciljeva i ishoda učenja;

4)    izbor i razvoj nastavne strategije;

5)    razvoj nastavnog materijala i

6)    planiranje evaluacije.

            Poznavanje stilova učenja korisno je, jer učenici će bolje i brže učiti ako je nastavni materijal koji se koristi usklađen sa njihovim preferiranim stilovima učenja, olakšava uređivanje strukture gradiva, načina na koji gradivo povezujemo u celinu, kao i obim koraka učenja, zatim načina i postupka evaluacije znanja koji vode ka efikasnijem e-učenju.

           Kolbov model stilova učenja je dvodimenzionalno opisan: kontinuuom percepcije i obrade, stoga predviđanje efikasnijeg e-učenja zavisi od sadržaja koji pobuđuju ove preferirane karakteristike. U prikazanoj tabeli dat je niz potreba i preporuka aktivnosti učenika u okviru e-učenja, uzevši u obzir Kolbov model stilova učenja.

 

Tabela 1: Kolbovi stilovi učenja u e-učenju (Filppula, 2006.) [4]

Table 1
Stil učenja ikombinacija procesa Potrebe učenika uorganizovanju e-učenja Preporučena aktivnost uorganizovanju e-učenja
Aktivista(delovanje i iskustvo) Interakcija među učenicima, slobodna forma učenja i mišljenja, bez striktnih rokova Grupni rad, rešavanje eksper. problema, konverzacije u realnom vremenu
Reflektor mislilac(iskustva i refleksije) Organizovane metode e-učenja, naglašen sadržaj učenja, sistematske instrukcije E-knjige, diskusioni forumi
Teoretičar(refleksije i mišljenja) Tradicionalno učenje, jasno definisani ciljevi, dobro pripremljene vežbe, testovi znanja Logički zadaci i izrade studije slučaja, kvizovi tokom učenja
Pragmatičar(mišljenja i delovanja) Mogućnost eksperimentalnog učenja, primene ideja Praktične primene i vežbe, konverzacije u realnom vremenu

 

            Ophođenje nastavnika u skladu sa poznavanjem stila učenja svojih učenika podstiče izbor odgovarajuće organizacije e-učenja, odgovarajućeg toka e-nastave i postupaka proveravanja usvojenog znanja učenika.

Jedan od načina povećanja efekta e-učenja, pod uticajem stilova učenja jeste kolaborativno i saradničko e-učenje, omogućeno grupisanjem učenika u grupe kojima se omogućava elektronska komunikacija i saradnja. Na taj način se učenicima daje mogućnost da praktikuju saradnju i stiču životno iskustvo rada u grupi, ali treba voditi računa da grupe budu sastavljene od učenika koji imaju slične stilove učenja, očekivanja, predznanje...

2.5 Kako otkriti stil učenja

Stil učenja se odnosi na način na koji primamo nove informacije i znanja. Stilovi učenja su najjednostavnije rečeno različiti pristupi ili načini učenja. Najraširenija i najednostavnija podela na tipove učenja je ona koja podrazumeva tri tipa učenja, a to su vizuelni, auditivni i taktilini.

Postoje određene dileme oko sigurnog određivanja stila učenja kod učenika, budući da stilovi učenja nisu ravnomerno raspoređeni u populaciji, postoje i razlike u odnosu na razne profesije, koje su i dinamički promenljive tokom profesionalnog delovanja i u toku profesionalnog angažovanja. Upitnici za određivanje stilova učenja nisu potpuno siguran parametar na osnovu kojeg zasigurno možemo odrediti stil učenja, pa je potrebno čestim proverama krajnjih ishoda utvrdi da li je organizovano e-učenje prema stilu učenja, postiglo željenu efikasnost. Takođe, evidentno je da postoji nekoliko različitih podela stilova učenja, ali ni jedna nije potpuna.

Jedan od testova za proveru stila učenja je Honey & Mumford [5] koji sadrži 40 pitanja tipa:

1. Uživam da pričam drugima da stvari treba da se urade.2. Poneki put volim da posmatram situaciju ili akcije drugih ljudi.3. Uživam da čitam i da na taj način uči.

38. Učim posmatranjem kako drugi rade.39. Najboje učim kroz mentorski rad.40. Volim rešavanje problema.

Na osnovu odgovora procenjuje da li je učenik aktivista, reflektor, teoretičar ili praktičar.

2.6 Unapre đivanje stila u cilju postizanja veće efikasnosti e-učenja

Da bi ste uklonili nedostatke koji se javljaju prilikom učenja i da bi taj proces bio što kvalitetniji i produktivniji važno je da znate svoj stil učenja ali i načine kako da ga unapredite. Svaki stil učenja može da se unapredi različitim strategijama koje će dovesti do još boljih rezultata.

Tabela 3: Preporuke za unapređenje stila [10]

Vizuelni stil učenja

Auditivni stil učenja

Taktilni stil učenja

-koristite materijale poput fotografija, mapa, grafikona, dijagrama-obezbedite neometan i jasan vidik na predavača, tako da možete da pratite njegovu neverbalnu komunikaciju-koristite različite boje da označite najvažnije delove u tekstu-ako predavač nije obezbedio pisani materijal, pišite beleške-ilustrujte svoje ideje kao slike pre nego što ih zapišete-koristite multi medijalna sredstva -učite na tihom mestu, -vizualizujte informacije u obliku slika, da bi ste ih lakše memorisali

-učestvujte u dikusijama i debatama na času-napišite govor i prezentaciju-umesto da pišete beleške tokom predavanja koristite snimač zvuka-čitajte tekst naglas-diskusujte o svojim idejama-diktirajte nekome svoje misli

-koristite redovne pauze tokom učenja-krećite se dok učite nove stvari-radite u stajaćem položaju-koristite boje da istaknete najvažnije u tekstu-oživite svoj radni prostor sa posterima-ako želite, slušajte muziku dok učite-pre nego što počnete da detaljno čitate materijal, preletite preko njega da bi ste dobili uopštenu ideju

2.8 Krtički osvrt zasnovan na korišćenim izvorima

Puno se studija bavilo stilovima učenja ali ovo polje izučavanja još uvek nije razjašnjeno. Smatra se da stil učenja učenika odgovara stilu njihovih mentora, što znači da bi poučavanje bilo po instrukcijskom principu. Ono što je takođe pod znakom pitanja je i način procenjivanja stilova učenja. Upitnici za određivanje stilova učenja su zasnovani na nekoliko pretpostavki,

da su učenici motivisani da pravilno odgovore na njih i da su upoznati sa njihovim željenim načinom učenja. Naravno, i socijalni i psihološki aspekti mogu uticati na odgovore učenika. Postoji toliko različitih podela stilova učenja, ali ni jedna nije potpuna.

2.7 Lični osvrt na temu

Jedan od najvažnijih faktora u planiranju i držanju obuke je razumevanje kako ljudi uče. Najpre treba prepoznati i uzeti u obzir razlike u stilovima učenja koje ljudi preferiraju, odnosno uočiti ukupnost odlika koje čine određeno ponašanje prepoznatljivim. Potrebno je uključili stil učenja kao jednu od komponenti koju procenjujemo radi ličnog usavršavanja, tj. stil učenja shvatiti kao stavove i ponašanja koja određuju naše preferencije u učenju.

Važno je pomoći ljudima koje usavršavamo da otkriju stil učenja koji preferiraju. Poznavanje spostvenog jedinstvenog stila učenja ili rada, ključ je uspešnog učenja i rada. Na ovaj način im pomažemo da prepoznaju šta treba da učine u situaciji učenja da bi do maksimuma povećali svoje učenje. Različite nastavne metode čine poučavanje stimulativnijim, i za učenike i za nastavnike, te postižu najbolji učinak. Prilikom oblikovanja e-učenja potrebno je izvršiti proveru da li je organizovano e-učenje prema stilu učenja postiglo željenu efikasnost.

III ZAKLJUČAK

 

Uticaj stilova učenja na oblikovanje i efikasnost e-učenja je važan psihološki faktor, jer je važno biti sveobuhvatan u kreiranju programa edukacije. Gotovo sigurno je da će u procesu e-učenja uvek biti prisutni učenici kojima odgovaraju različiti stilovi učenja, a to znači da u procesu e-učenja moramo koristiti metode koje odgovaraju većini ovih raznovrsnih stilova.

Kvalitetno učenje predstavlja sposobnost da se učenici podjednako posvećuju svakom stilu učenja. To znači da u procesu e-učenja primenimo metode učenja koji odgovaraju svakom stilu učenja. Bez obzira na to koji stilovi učenja lično odgovaraju učeniku, poželjno je da stimulišemo korišćenje i onih stilova učenja koji učenicima manje prijaju. Vodeći računa pri oblikovanju e-učenja možemo pomoći učeniku da prepozna razlike između načina na koji on uči i na koji drugi uče. Samim tim se i povećava efikasnost organizovanog e-učenja. Uz razumevanje Kolbovog modela eksperimentalnog učenja, možemo struktuisati iskustveno učenje, tako da omogućimo učenicima napredak kroz razne faze, samim tim povećavajući do maksimuma njihov potencijal za učenje.

LITERATURA:

 

[1]   Bjekić,  D. (2008).  Psihologija e-učenja i e-nastave 6, 1-17, Preuzeto 22.02.2010. sa E-lab, Tehnički fakultet, Čačak 

[2]   Bjekić, D., Dunjić-Mandić, K. (2007). Stilovi učenja i profesionalne preferencije maturanata gimnazije, Preuzeto 26.02.2010. iz Pedagogija LXII 1/07, 48-59. sa veb stranice: http://scindeks-clanci.nb.rs/data/ pdf/0031-3807/2007/0031-38070701048B.pdf

[3]   Hanan H. (2006). Online learning style and e-learning approaches, University Tun Abdul Razak, Kuala Lumpur, Malaysia, Preuzeto 25.02.2010. sa veb stranice:  http://www.lsum.net/DAGEEZ2.pdf

[4]   Henke H. (2001). Learning Theory: Applying Kolb’s Learning Style Inventory with Computer Based Training, Preuzeto 25.02.2010. sa veb stranice: http://www.chartula.com/LEARNINGTHEORY.PDF

[5] Honey, P & Mumford, A, (1983). Using Your Learning Styles. Maidenhead, UK, Peter Honey Publications

[6]   Kolb. D. A. & Fry, R. (1975). Toward an applied theory of experiential learning. Cooper (ed.) Theories of Group Process, London: John Wiley.

[7] Marcia L. Conner (2008). What’s Your Learning Style? Sa veb stranice: http://www.agelesslearner.com/dl/alcls011008.pdf

[8] R. M. Felder, and L. K. Silverman(1988). Learning and Teaching Styles in Engineering Education. Engineering Education, 78(7): 674-681,. sa veb stranice:  http://www.ncsu.edu/felderpublic/Papers/LS-1988.pdf

[9] S. Graf, S. R. Viola, Kinshuk, and T. Leo (2006)..Representative Characteristics of Felder-Silverman Learning Styles: an empirical model. Submitted to IADIS Int. Conf. on Cognition and Exploratory Learning in the Digital Age (CELDA 2006) .

Content actions

Download module as:

PDF | EPUB (?)

What is an EPUB file?

EPUB is an electronic book format that can be read on a variety of mobile devices.

Downloading to a reading device

For detailed instructions on how to download this content's EPUB to your specific device, click the "(?)" link.

| More downloads ...

Add module to:

My Favorites (?)

'My Favorites' is a special kind of lens which you can use to bookmark modules and collections. 'My Favorites' can only be seen by you, and collections saved in 'My Favorites' can remember the last module you were on. You need an account to use 'My Favorites'.

| A lens I own (?)

Definition of a lens

Lenses

A lens is a custom view of the content in the repository. You can think of it as a fancy kind of list that will let you see content through the eyes of organizations and people you trust.

What is in a lens?

Lens makers point to materials (modules and collections), creating a guide that includes their own comments and descriptive tags about the content.

Who can create a lens?

Any individual member, a community, or a respected organization.

What are tags? tag icon

Tags are descriptors added by lens makers to help label content, attaching a vocabulary that is meaningful in the context of the lens.

| External bookmarks