Referentni model uzajamnih veza otvorenih sistema (OSI – Open Systems Interconnection) opi­suje kako se informacije iz softverske aplikacije u jednom računaru kreću kroz medijum mre­že do softverske aplikacije u drugom računaru. Referentni model OSI je konceptualni mo­del sastavljen od sedam slojeva, od kojih svaki odredjuje posebne funkcije mreže. Model je raz­vila Medjunarodna organizacija za standardizaciju (ISO – International Organisation for Stan­dardisation) 1984. godine i on se sada smatra glavnim arhitekturalnim modelom za me­dju­računarske komunikacije. Model OSI deli zadatke u vezi sa informacijom koja se kreće iz­me­dju umreženih računara u sedam manjih, lakše upravljivih grupa zadataka. Zadatak ili gru­pa zadataka se zatim dodeljuje svakom od sedam slojeva OSI. Svaki sloj je razumno zaseban, ta­ko da zadaci dodeljeni svakom sloju mogu da se implementiraju nezavisno. To omogućava da rešenja koja nudi jedan sloj ne ugrožavaju druge slojeve.

Sedam slojeva referentnog modela OSI mogu da se podele u dve kategorije: viši i niži slojevi. Viši slojevi modela OSI se bave pitanjima aplikacije i obično su implementirani samo u soft­ve­ru. Najviši sloj, aplikacija, najbliži je krajnjem korisniku. I korisnici i procesi aplikacionog slo­ja medjusobno utiču sa softverskim aplikacijama koje sadrže komponentu za komunikacije. Termin viši sloj se ponekad koristi da bi se odnosio na bilo koji sloj iznad nekog drugog sloja u modelu OSI. Niži slojevi modela OSI se bave pitanjima prenosa podataka. Fizički sloj i sloj lin­ka podataka su implementirani u hardveru i softveru. Drugi niži slojevi su obično im­ple­men­tiranisamo u softveru. Najniži, fizički sloj, najbliži je fizičkom medijumu mreže (na pri­mer, kablovima mreže) i odgovoran je za stvarno smeštanje informacija na medijum.

Literatura http://studenti.rs/skripte/racunarske-mreze-uvod/